Да ли сте икада прали судове или чистили своју собу и у позадини пустили неку вама пријатну музику? Или пак нисте могли да заспите па сте на Јутјуб каналу пустили звук кише да бисте лакше заспали?
Иако слушање музике уз прање судова и пре спавања није формалан вид терапије музиком, ипак се можемо сложити да долазимо до истог резултата – олакшавање тренутне ситуације помоћу музике.
Терапија музиком или музикотерапија представља скуп техника и метода помоћу којих се употребом музике или звука успоставља веза или комуникација са особом. Терапија се изводи искључиво од стране едукованог музикотерапеута.
Бенефити музикотерапије су многобројни и употребљава се у дијагностичке, превентивне и терапијске сврхе, али и као стимуланс за духовни и психофизички развој.
За музику можемо рећи да постоји од памтивека, тј. још од времена када је једини вид комуникације међу људима био звук.
Да ли сте знали да је тај првобитни звук заправо био имитација звукова које су праисторијски људи чули у својој околини? Они су те звукове имитирали и тако комуницирали међусобно. На пример, опонашали би звук ветра како би разговарали о времену или би подражавали оглашавање птица како би рекли да су видели птицу негде у близини.
Дакле, музика је прошла кроз један јако дуг развојни период, од једноставног звучног изражавања и имитирања гласова из природе све до изума музичких инструмената.
Током историје, исцелитељски потенцијал и разноврсна примена музике били су присутни дуж њеног развојног пута. Користила се у паганским обичајима, ритуалима и фолклору, па све до масовних медија, концертних дворана и удобности домова. Упркос широкој примени, музикотерапија као засебна научна дисциплина започела је свој развој тек средином 20. века.
Током четрдесетих и педесетих година прошлог века у Сједињеним Америчким Државама, људи су препознали да је терапија музиком посебно корисна за оне који су невербални, повучени или стидљиви, или су толико трауматизовани да не могу вербално изражавати своја искуства.
У почетку, музикотерапија је била сматрана корисном за људе који нису могли да се изразе путем вербалне психотерапије. Данас, терапија музиком користи се и код вербално функционалних особа као вид терапије.
У домаћем контексту, почеци стручног бављења музикотерапијом везују се за име др Петра Станковића, аутора књиге „Божанствена медицина” из 1945. године, која истражује технику музичке психотерапије.
Прва музикотерапеуткиња у земљи и оснивачица Удружења музикотерапеута Србије је др Ранка Радуловић. Она је такође аутор две иновативне технике које су релативно нове у светском контексту:
Аналитичко слушање музике
Аналитичко слушање музике је техника која се може примењивати како у групи, тако и индивидуално. Оно што је значајно за њу је да се у току једне сеансе музика изводи у два наврата.
За време првог слушања пацијент замишља ситуацију о којој говори музика, а затим за време другог слушања пацијент и терапеут разговарају о фантазији која може помоћи да се реши дати проблем који пацијент има.
Док слушамо музику, нама се активира десна хемисфера мозга која је одговорна за емоције и телесне фунцкије, док приликом анализе ми активирамо леву хемисферу. Када доживимо неку врсту трауме може доћи до неравнотеже између ове две половине. То доводи до преплављености емоцијама и угрожава се когнитивно функционисање.
Активирање обе хемисфере кроз аналитичко слушање музике може помоћи у отклањању овог дисбаланса. Музика не само да стимулише десну хемисферу већ и подстиче аналитичке процесе у левој хемисфери што доводи до поновног успостављања хармоније између наших хемисфера.
Ова техника се може користити код деце и одраслих како би се третирали психијатријски и психосоматски поремећаји, али и код здравих особа с циљем побољшања интроспективности, асоцијативности, адаптивних способности и ефикасности.
Интегративна музикотерапија
Интегративна музикотерапија користи се у терапији свих врста урођених и стечених хендикепа и код деце и код одраслих, као и код соматских обољења.
Ова терапеутска метода фокусира се на развој социјалних вештина, што укључује контролу агресије , подстицање иницијативе, развијање осећаја припадности и кохезије унутар групе као и јачање способности решавања конкретних проблема.
Осим у здравственим установама, ова техника је изузетно корисна и у предшколским и школским установама, као и у установама социјалне бриге.
Поред тога што нам музика може окупирати пажњу док чистимо или нас смирити кад покушавамо да заспимо, бенефити које ова племенита уметност пружа могу бити разни. Музика нам помаже да превазиђемо физичке и психичке препреке, али и да се лакше изборимо са болом.
Одличан пример како нам музика помаже да превазиђемо физичке препреке је у теретани или приликом било које врста вежбања. Уз музику која има добар бит и која нас мотивише увек можемо да подигнемо још који килограм више или да одрадимо још то једно понављање како бисмо завршили серију.
Бенефити музике су многобројни и највероватније би нам требало пуно времена и простора да их све набројимо. Због тога, навешћемо четири аспекта људског бића које музикотерапија може побољшати, и то су:
Са становишта психо-когнитивних процеса, терапија музиком подстиче фокусирање и дуготрајну пажњу, олакшава процес учења, подстиче развој маште и креативности, побољшава памћење и унапређује способност размишљања.
Када смо говорили о техници аналитичког слушања музике споменули смо да музика активира и утиче на десну хемисферу мозга која је одговорна за нашу маштовитост и креативност.
Разлог због ког нас музика инспирише и позитивно утиче на нашу креативност је тај што музика буди сећања и јаке емоције. Те емоционалне везе могу пробудити у нама нове идеје и створити асоцијације.
Пример тога како је дуга изложеност музици пробудила додатну креативност можемо видети код многих познатих личности. Боб Дилан, поред тога што је легендарни музичар, такође је и добитник Нобелове награде за књижевност. Фарел Вилијамс, познати музичар и продуцент, јако је успешан и у модној индустрији. Примера је доста и сви доказују како музика у нама буди креативност за коју можда нисмо ни знали да постоји.
На социо-комуникативном нивоу, музикотерапија јача и побољшава нашу способност вербалног изражавања и исто тако утиче на нашу невербалну комуникацију. Колико је важно развијати и радити на невербалној комуникацији, говори статистика да проценат невербалног понашања у свакодневној комуникацији варира од 65% до 93%, док у комуникацији емотивне природе он може бити и скоро стопостотан.
Она такође подстиче развој наше способности правилног изражавања и утиче на то како користимо језик у друштву. Како су способност правилног изражавања и социјална комуникација повезане показује чињеница да за обе користимо исти сет вештина – слушање и чекање, смењивање, пажњу и модулацију.
Осим тога, пошто музика има снажан утицај на социјализацију, музикотерапија подстиче нашу моћ изражавања, ствара групну кохезију, промовише стварање и јачање емоционалних веза и подстиче развој социјалних вештина.
Сигурно вам се десило бар једном у животу да се спремате за излазак и да сте пустили музику како би вам време брже и пријатније прошло и само ухватите себе како плешете уз ритам музике. Тада све бриге нестају и не осећате само психичко олакшање, већ и физичко.
Када говоримо о физичко-телесном аспекту људског бића, музикотерпаија нам помаже да активирамо наше тело али и да се опустимо. На тај начин се ослобађамо од физичке напетости на један креативан и пре свега здрав начин. Приликом тог ослобађања енергије мање смо напети и ниво стреса се смањује.
Терапија музиком побољшава нашу свест о властитом телу – шта смо све способни да физички урадимо или пак нисмо – као и да развијемо способност опуштања. Она такође истовремено подстиче покретљивост, бољу координацију, а код деце и правилан психомоторни развој.
Музика је уско повезана са емоционалним аспектом код људи. Уз музику можемо да плачемо, да се смејемо, да будемо срећни или пак љути. У суштини, музика може изазвати скоро сваку емоцију познату човеку.
У емоционалном смислу, музикотерапија нам помаже да призовемо успомене и осећања. Тада ми изражавамо емоционална стања која би иначе могла бити тешко, или чак немогуће, изразити на други начин.
Сам тај процес чини музикотерапију снажним средством помоћу ког ми боље упознајемо себе али се и развијамо. У исто време ми унапређујемо позитивне карактеристике личности попут самопоштовања, мотивације за постизањем циљева и здравог управљања властитим емоцијама.
Терапија музиком је пракса која има веома широк спектар примена, од рада са трудницама приликом порођаја до рада са људима који су доживеле губитак вољене особе.
Слушање музике приликом порођаја постала је све учесталија пракса те труднице пред порођај или за време трудноће састављају плејлисте. Трудницама музика помаже да другачије перципирају бол и умире цело тело.
У данашње време, музикотерапија се примењује у следећим областима:
Основна и типична примена музикотерапије у медицини односи се првенствено на ублажавање болова с циљем да пацијенти користе мање аналгетика.
Научници у једној болници у Сингапуру су спровели истраживање над пацијентима на одељењу за палијативну негу. Ти пацијенти су учествовали у сесијама музикотерапијом, где су музикотерапеути прилагођавали сесије сваком пацијенту појединачно.
Пацијенти су заједно са музикотерапеутима певали, свирали музичке инструменте, расправљали о текстовима песама, чак су и писали песме. Резултат свега тога је био тај да су пацијенти мање осећали бол и радили на томе да прихвате своју болест као и могући крај живота.
Циљ терапије музиком у рехабилитацији јесте унапредити снагу, опсег покрета, равнотежу, комуникацију и општу свест. Примера ради, особе које су имале повреду мозга или мождани удар применом музикотерапије могу опоравити моторичке функције као и говор.
Научници у Онтарију су 2009. открили да краткотрајна употреба терапије виброакустиком код пацијената са Паркинсоновом болешћу доводи до побољшања симптома, укључујући смањење укочености, побољшање брзине ходања с дужим корацима и смањење дрхтања.
У тој студији, научници су изложили 40 пацијената нискофреквентивној вибрацији од 30 херца током једног минута, након чега је следила пауза од једног минута. Та два циклуса су понављана 10 минута.
Примена музикотерапије у школама се другачије назива и дидактичка музикотерапија или психоедуактивна музикотерапија. Музикотерапеути примењују терапију музиком у школама у раду са децом како би побољшали и унапредили њихове когнитивне конструкције.
Музикотерапија је показала јако добре резултате у раду са децом са озбиљним сметњама, аутизмом или емоционалним изазовима. Многи музикотерапеути сматрају да традиционална терапија разговором није најбољи приступ за децу, те да је главна предност музикотерапије та што се особа не осећа као да пролази кроз облик терапије. Уместо тога, доживљава то као време посвећено музици.
Психотерапеутска примена музикотерапије користи се у лечењу свих категорија психијатријских поремећаја, било код деце, одраслих, индивидуално или у групи. Музикотерапија може помоћи људима са проблемима као што су:
Бројна истраживања указују на то да музикотерапија може смањити осећај анксиозности тако што смањује крвни притисак и број откуцаја срца, што утиче на осећај стреса код особе. Музика такође утиче на ниво хормона стреса – адреналин и кортизол – које тело лучи, а смањење нивоа ових хормона може ублажити симптоме анксиозности.
Особама са поремећајем пажње и хиперактивности, музика пружа структуру која делује умирујуће на њихов мозак. Истраживања показују да уживање у музици повећава ниво допамина у мозгу. Допамин, који је одговоран за регулисање пажње, радне меморије и мотивације, налази се у смањеним количинама код особа са тим поремећајем.
Сада кад смо се упознали са појмом музикотерапије, прошли кроз њену историју, бенефите и примену остаје нам да поставимо једно питање – какву то тајну крије музика да би у нама изазвала лавину емоција?
Један од одговора на ово питање дао нам је британски психолог Џон Слобода. Он је 1998. годинe спровео истраживање у ком је испитаницима, којих је било 20, рекао да изаберу једно музичко дело које у њима изазива јаке емоције.
Он их је затим анализирао и утврдио да се у 18 од 20 дела налази један посебан музички украс – дуги предудар. То је заправо нота која није у хармонији са околним нотама и ствара дисонантни ефекат.
Шта то заправо значи? То значи да та нота ствара осећај напетости код слушалаца и када се коначно успостави хармонија након тог тона, тензија се ослобађа и самим тим се ми ослобађамо, тј. наше емоције се испољавају.
Ако само један музички украс има толики утицај на нас и наше емоције, остаје нам само да се запитамо – да ли уопште постоји граница коју музика не може прећи?
Тагови
Производи у корпи
Преглед корпе
Број производа:
0Цена:
0 РСДУкупан износ куповине:
0 РСД
Региструј се
Пријави се
Подели 
Подели 
Твитуј 
Коментари (0)
Да би оставио/ла коментар, мораш имати профил и бити пријављен/a.